Последњих година, глобално тржиште производа од парадајза је доживело значајне флуктуације изазване комбинацијом повећане потражње током пандемије ЦОВИД-19 и каснијих ограничења понуде услед климатских промена. Ова динамика је довела до значајног утицаја на обрасце потрошње, цене и ниво извоза.
Растућа потражња и ограничења понуде
Током пандемије ЦОВИД-19, глобална потражња за производима од парадајза је порасла пошто су потрошачи своје куповне навике пребацили на канале малопродаје. Међутим, ова повећана потражња била је суочена са изазовима климатских промена, што је довело до смањења количине прерађених производа. Као резултат тога, раст потрошње је успорен.
Током протеклих петнаест година, глобална индустрија се у почетку борила да се опорави од катастрофалних ефеката прекомерне производње из 2009. године. Између 2009. и 2022. године, у једанаест од четрнаест сезона дошло је до пада производње значајно испод почетних циљева. Кумулативни недостатак, заједно са запањујућим порастом потражње од 2020. до 2022., у великој мери објашњава недавни скок глобалних цена производа од парадајза.
Екстерни фактори који утичу на производњу
Неколико спољних фактора је допринело текућим проблемима у производњи. Климатске опасности, здравствене кризе, политичке тензије, притисци на животну средину, друштвена очекивања, инфлаторни притисци и невољност узгајивача да узгајају високоризичне усеве су одиграли своју улогу. Ови изазови су довели до више случајева где су залихе на крају године биле скоро исцрпљене. Упркос растућој потражњи, доступност производа у малопродајним каналима и каналима дистрибуције угоститељских услуга је недовољна, физички ограничавајући потрошњу.
Рекордан извоз упркос ограниченој понуди
Занимљиво је да су упркос овим ограничењима, велике земље прерађивачке земље достигле рекордне нивое извоза у 2022/2023, посебно у категоријама парадајз пасте. Прошле године, глобални извоз производа на бази парадајза, укључујући сосове и кечап, достигао је скоро 3,746 милиона метричких тона, што је за 6% више од просека у претходне три године. Само извоз сосова и кечапа износио је 1,625 милиона тона, што је повећање од 6,6% у односу на период 2019/2020. Обим извоза парадајза у конзерви остао је стабилан на 1,898 милиона тона, само 530 тона (-0,03%) испод просека у претходне три године.
Обрасци потрошње и регионалне разлике
Упркос благом паду, Северна Америка (САД, Канада, Порторико) остаје водећи светски потрошач производа од парадајза, чинећи више од четвртине глобалног укупног броја. 27 земаља чланица Европске уније представља око 18% глобалне потрошње, попевши се на 22% када се укључе европске земље које нису чланице ЕУ као што су Велика Британија, Швајцарска и Норвешка. Евроазијске земље (Турска, Русија, Авганистан, Украјина) троше око 11%, показујући благи пораст у односу на претходне године.
Насупрот томе, земље Блиског истока (Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Израел) забележиле су пад потрошње од 4%, чинећи приближно 9% глобалне потрошње до 2022/2023. Јужноамеричке земље (Бразил, Аргентина, Чиле) доживеле су значајно повећање потрошње, што је допринело преко две трећине глобалне потрошње производа од парадајза заједно са другим великим регионима.
Будући изгледи и трендови потрошње
Глобално гледано, потрошња 2022/2023 забележила је благи пад од око 1,7% у поређењу са просеком претходне три године. Међутим, региони у развоју као што су Јужна Америка, Медитеранска Африка и Далеки исток повећавају своју релативну „тежину“ на тржишту.
Према Еуромонитору, годишња стопа раста производње производа од парадајза (свих производа од парадајза) достигла је око 2% током периода 2021/2022 и очекује се да ће задржати сличну стопу у наредним годинама. Укупна стопа раста глобалне потрошње у протеклој деценији била је релативно ниска, вођена годишњом стопом раста становништва од 1% и повећањем потрошње по глави становника од 0,3%, што је резултирало комбинованом годишњом стопом раста од 1,2%.
Закључак
Глобално тржиште производа од парадајза наставља да се суочава са двоструким изазовима растуће потражње и ограничене понуде. Како тржишта у развоју добијају на значају, а успостављена тржишта се суочавају са стагнацијом, индустрија се мора прилагодити променљивим обрасцима потрошње и спољним притисцима. Упркос овим изазовима, тржиште показује отпорност са рекордним извозом и стабилним изгледима за будући раст.
